Султаније у Кандији 0001    Рано ране до дви султаније, 0002    У одаји силе код пенџера, 0003    Па гледају на дебело море, 0004    Сеир чине уз море ђемије, 0005    Гдје хаџије на ћабу пролазе; 0006    Међу се су оби говориле, 0007    Да би ћаби најволиле сићи, 0008    Да се зову хаџи султаније. 0009    Кад то чуо девлет у стамболу, 0010    Шехисламу говорио своме: 0011    „Шехисламе, лало најмилија! 0012    Ја сам слушо до дви султаније, 0013    Гдје говоре код пенџера свога, 0014    Да би ћаби најволиле сићи, 0015    Ама ћаби и медини билој. 0016    Шта би нам ти реко, шехисламу, 0017    Бисмо ли их тамо оправили?“ 0018    Шехисламе цару говорио: 0019    „Страхота је у те и гледати! 0020    Кад би мене ћио послушати, 0021    Ти направи лагахну ђемију, 0022    У ђемији од злата џамију, 0023    А добави хаџију њимака 0024    Најстаријег из Арабистана, 0025    Седам пута ј’ ћаби силазио, 0026    Да он с њима билој ћаби сађе.“ 0027    Ја кад чуо девлет у Стамболу, 0028    Сарахове скупи у Стамболу, 0029    Па му граде лагахну ђемију, 0030    У ђемији од злата џамију, 0031    Градише је два пуна мисеца. 0032    Кад ђемију они начинили, 0033    Цар добави хаџију њимака 0034    Најстаријег из Арабистана. 0035    Што је годир у Стамболу било, 0036    Све ј’ изашло мору на обалу, 0037    Све ј’ изашло и старо и младо, 0038    А изашло и нимо и слипо 0039    Раз бакшиша цара стамболскога, 0040    Цар поведе оби султаније, 0041    Уведе их у лаку ђемију, 0042    Ту им хаир-дову учинио, 0043    Па се царе натраг повратио, 0044    Бакшиш баца на обидве стране. 0045    Султаније цара стамболскога 0046    Ленгер дигле, отискоше ладју, 0047    Ударише на дебело море. 0048    Ејан пухну на сињему мору, 0049    На мору се далга подигнула, 0050    Удари им у лаку ђемију, 0051    Отишће је низ дебело море, 0052    Она хода за пун мисец дана, 0053    Па освану јаднапод Кандијом. 0054    Подранили краљеви платници, 0055    Изашли су мору на обалу. 0056    Кад виђаше на мору ђемију, 0057    У ђемији од злата џамију, 0058    А по њојзи џевахир камење, 0059    Улетише краљу у одају, 0060    Па му веле краљеви платници: 0061    „Свитла круно у нашој Кандији! 0062    Да ти видиш, шта смо ми видили, 0063    Шта се сјаје под твојом Кандијом, 0064    Канда ј’ сунце пало из небеса, 0065    Ја је ништо од турског Стамбола.“ 0066    Из одаје краљу полетио, 0067    Па испаде мору на обалу; 0068    Када видја на мору ђемију, 0069    У мали је каик ускочио, 0070    До ђемије каик доћерао, 0071    Па из њега у ђемију уђе. 0072    Кад у златну ускочи џамију, 0073    Ту он видја султаније царске 0074    И хаџију из Арабистана. 0075    Он хаџију главом раставио, 0076    Узе оби султаније царске, 0077    Изведе их мору на обалу. 0078    Закукаше ко дви кукавице: 0079    „Турска виро, рано неприбона, 0080    Гдје дадосмо виру за невиру! 0081    Ми како смо пале од матере, 0082    Босе нисмо сишле прид сараје, 0083    Ја камо ли мору на обалу; 0084    Ал је тако халик наредио!“ 0085    Краљ их води у свој еодаје, 0086    Па их својим ћерим поклонио, 0087    Па се натраг краљу повратио. 0088    Када прође пола годинице, 0089    Краљ им онда у одаје удје, 0090    Онда њима краљу говорио: 0091    „Султаније цара стамболскога! 0092    Хоћете ли овди останути, 0093    Да оженим оба сина своја?“ 0094    Султаније њему говориле: 0095    „Душманине и душмански сине! 0096    Ми не ћемо вире преварити, 0097    А у закон није пригонити, 0098    На срамоту силе учинити, 0099    Вен се врати у своју одају, 0100    Па направи књигу на колину, 0101    Ти за наске ишћи дуговање, 0102    Хоће девлет дати дуговање.“ 0103    Краљ направи књигу на колину, 0104    Па је шаље цару у Стамболу. 0105    Ја кад цару пала на колино, 0106    Цар је узе, па је разавио, 0107    Шта му ј’ краљу у књизи писао: 0108    „Ето т’ књига, нови пријатељу! 0109    Јеси л’ своје посло султаније, 0110    Да ти садју ћаби и Медини? 0111    Па им се је магла подигнула, 0112    У ђемију далга ударила, 0113    Отишће је низ дебело море, 0114    Она сашла под моју Кандију, 0115    Оби сам ти ћери уфатио, 0116    Женити ћу два једина сина, 0117    Оба су ти зета прибогата. 0118    Кад ти њима у походе пођеш, 0119    Стерат ће ти чоху и кадифу, 0120    Коњ ти не ће земље очепити, 0121    Пријатељу, шест пуних сахата.“ 0122    Кад је царе књигу провидио, 0123    Њему грозне сузе удариле, 0124    А спомиње сужње неприличне, 0125    Шехисламу говорио своме: 0126    „Дите моје, шех-Осман-исламу! 0127    Хоћемо ли у походе сићи?“ 0128    „ „Падишаху, светачко колино! 0129    Дедер пиши бијеле фермане, 0130    Сваком шаху ти ферман оправи, 0131    Све шест нек их под твој Стамбол сиђе, 0132    Нек подигну силовиту војску. 0133    Багдадскоме пиши на колину, 0134    Кад ти пође и силу поведе, 0135    Нек порене два топа велика, 0136    Вар-тутмази и хатор-батмази, 0137    Ти пуцати по хатору не ће, 0138    Таких нема ни у каква цара, 0139    Брез њих хода под Кандију нема.“ “ 0140    Султан узе, па пише ферман,е 0141    Сваком шаху ферман оправио, 0142    Да му сиђе и поведе војску. 0143    Кад шахови видјали фермане, 0144    Сваки силну подигао војску; 0145    Стваки с њоме под Стамбол изидје, 0146    С њима пође девлет из Стамбола 0147    А у својој од залта ђемији. 0148    Кад су они сишли под Кандију, 0149    На Кандију љуто ударише, 0150    Шест шахова са шест бије страна, 0151    А багдадски са сињега мора: 0152    Сви Кандију бију по темељу, 0153    Тукоше је за седам година. 0154    Не могу јој ништа учинити, 0155    Измакше од Кандије војску, 0156    Одмакоше шест пуних сахата, 0157    Уставише ј’ на пољу зеленом. 0158    А цар цвили у својој ђемији, 0159    А спомиње сужње неприличне. 0160    Тако прошло за три била дана, 0161    Па се царе тевдил учинио 0162    А са својим шех-Осман-исламом, 0163    Кроз ордију на поље изишли, 0164    Ту нађоше једног ихтијара, 0165    Гдје он сиди на мераји трави, 0166    А дјогата држи за кајасе, 0167    Па се с дјогом својим приговара: 0168    „А дјогате, десно крило моје! 0169    Тешко нами у незнаној земљи! 0170    Нит ко срита, нити за што пита, 0171    Наш је царе муфлиз остануо, 0172    Веш он паре ни динара нема, 0173    Седам хазни својих потрошио, 0174    Хранећ војску за седам година: 0175    Никад тако освојити не ће, 0176    Освојити краљеве Кандије. 0177    Једног има рдјава човика 0178    У ордији својој код Кандије, 0179    Да га нађе, у камен затрпа, 0180    Да му ј’ онда мала готовога, 0181    Онда рагбет да нама постави, 0182    Да нам таин даде код Кандије: 0183    Петерици по јалову овцу, 0184    Коњу сваком по три оке јечма 0185    Игријата о впдп, шрешрата. 0186    Да нас тако по године храни, 0187    На Кандију да онда удари, 0188    Кандију би њему освојили 0189    И његове двије султаније; 0190    Ја б’ му краља жива уфатио, 0191    И обидве још ћери краљеве.“ 0192    Све то царе слуша у тевдилу, 0193    Па се намах натраг повратио, 0194    По ордији пустио телала, 0195    Да с’ тај рдјав по ордији тражи. 0196    Кад нађоше рђава човика, 0197    У камен га намах затрпаше. 0198    Јопе девлет пустио телала, 0199    Телал хода, из све главе виче: 0200    „Није л’ мајка родила јунака, 0201    Који има мала готовога, 0202    Да призајми нашему девлету, 0203    Да прихрани под Кандијом војску 0204    А на пољу за по годинице?“ 0205    Ал упаде тежак Ибрахиме, 0206    Тежак Ибро из Арабистана, 0207    Он упаде цару у ђемију, 0208    Он пред царом пољуби срџазу, 0209    Исправи се, теменах учини, 0210    Па му тежак вели Ибрахиме: 0211    „Падишаху, светачко колино! 0212    Ако хоћеш билице шенице, 0213    Ако хоћеш меканих цекина, 0214    То имамо, да т’ у зајам дамо, 0215    Да прихраниш под Кандијом војску 0216    Седам цара за седам година.“ 0217    „ „Хоћу, сине, требам и обога!“ “ 0218    Па му тежак Ибро презајмио, 0219    Девлет други рагбет поставио, 0220    На двојицу по јалову овцу, 0221    А на коња по пет ока јечма. 0222    Кад продјоше два пуна мисеца, 0223    Па им трећи мисец наступио, 0224    Цар се јопе тебдил учинио, 0225    Јопе царе по ордији пође, 0226    Из ордије на поље изидје, 0227    Јопе оног ихтијара нађе, 0228    Гдје ј’ на пољу оплео кошару, 0229    А о њојзи привезао дјогу. 0230    Стоји цика ата празовита, 0231    Јека г’ стоји како рањеника, 0232    Закопо се до првих колина, 0233    Код њег аџе драча ћорду бритку, 0234    А својим се дјогом приговара: 0235    „Та дјогате, оба крила моја! 0236    Сад да знаде девлет у Стамболу, 0237    На Кандију да ми ударимо, 0238    Кандију би њему освојили 0239    И његове оби султаније; 0240    Ја би краља жива уфатио, 0241    Уфатио Анчу и Марицу, 0242    Би их своме цару поклонио.“ 0243    А то царе слуша у тебдилу, 0244    Па се намах натраг повратио. 0245    Сутра рано, кад се роди сунце, 0246    Султан посла кавазе раз аџе, 0247    Кавази му аџу доведоше. 0248    Кад му аџе у ђемију дође, 0249    Њега пита султан падишаху: 0250    „Кад би вакат био ударити?“ 0251    „ „Падишаху, светачко колино! 0252    Ако икад, сад је хора наша!“ “ 0253    „Е иншанлах, док се роди сунце!“ 0254    Они сутра рано подранише, 0255    Истом жарко огријало сунце, 0256    На Кандију они ударише, 0257    Шест шахова са шест бију страна, 0258    А багдадски са сињега мора. 0259    Куд пукоше багдадски топови, 0260    Кандији су беден обрушили, 0261    Туда могу кола улазити; 0262    Куд удрише стамболски топови, 0263    Туд се море на коњу унићи; 0264    Куд удрише мисирски топови, 0265    За њ’ма море пишац улазити. 0266    У Кандију шахови удјоше, 0267    Цар им главом у Кандију удје, 0268    Тражи краља и дви султаније, 0269    Он их тражи, а наћи не море, 0270    Нема краља, нема султанија. 0271    Тад Кандију бутум поробише, 0272    Па се из ње натраг повратише, 0273    Падош’ јопе на поље зелено. 0274    А цар цвили у својој ђемији, 0275    А спомиње сужње неприличне. 0276    Кад им сутра био дан освано. 0277    Јопе девлет у тебдилу пође, 0278    Кроз ордију на поље изидје, 0279    Јопе аџу он на пољу нађе, 0280    Гдје он сиди код дјогата свога, 0281    Код њег краљу руку савезатих 0282    И код њега дви ћери краљеве 0283    И цареве оби султаније. 0284    Онда с’ царе натраг повратио, 0285    Па раз аџе послао кавазе. 0286    Кад ихтијар до ђемије дође, 0287    И доведе краља савезата 0288    И цареве оби султаније, 0289    И уза њих дви краљеве ћери, 0290    Девлету их поклонио своме, 0291    Онда њему девлет говорио: 0292    „Ихтијару у мојој ђемији! 0293    Шта ’ш искати бакшиша од мене?“ 0294    Ихтијар му онда говорио: 0295    „Падишаху, светачко колино! 0296    Ја бакшишу ни мукает нисам, 0297    Ја ти паре ни динара не ћу.“ 0298    То му рече, па му гаиб био, 0299    Нити знају ко је, ни окле је, 0300    Нити знаду, што им би од њега. 0301    Отален се царе подигнуо, 0302    Па он сиђе до Стамбола свога, 0303    Он продаде дви ћери краљеве, 0304    Цар их даде шаху татарскоме, 0305    А метнуо краља у тавницу. 0306    За њег чуо у Бечу ћесаре, 0307    Па је цару књигу оправио: 0308    „Деде м’ цини из Кандије краља, 0309    За њег ишћи главно дуговање.“ 0310    Њему царе другу отписује: 0311    „Ето теби књига од менека, 0312    Ја ти краља уцинити не ћу, 0313    Ето Ибре из Арабистана! 0314    Намири му мала готовога, 0315    Што ј’ хранио под Кандијом војску, 0316    Седам цара по године дана.“ 0317    Док је њему ћесар намирио, 0318    Шест је каси својих изграбио. 0319    И тако је од Беча ћесаре 0320    Повратио од Кандије краља, 0321    А цар своје оби султаније.